Luda noć u muzeju 2

by **Miha_NSK** Tue Jun 02, 2009 12:21 pm

Luda noć u muzeju 2

Spustiti Bena Stilera u svet oživljenih eksponata Istorijsko-prirodnjačkog muzeja u Njujorku, značilo je biti na korak od super smešne avanture, koja bi u sasvim novom svetlu prikazala neke od najvećih istorijskih ličnosti i na duhovit način ih konfrontrirala sa problemima ’običnog’ čoveka.

Nažalost, reditelj Šon Levi i scenaristi Robert Grant i Tomas Lenon nisu bili sposobni za taj korak. Tri godine kasnije, njihov popravni ispit nam donosi za nijansu duhovitije i zanimljivije ostvarenje, ali i dalje prilično isprazno.

Kao i u originalnom filmu, i u drugoj „Noći u muzeju“, ne postoji jasna dilema unutar glavnog junaka, niti dramski sukob, oko koga bi se prirodno razvijali upečatljivi likovi i mnoštvo duhovitih situacija, pa sve deluje namešteno, neuverljivo i bledo.

Bivšeg noćnog čuvara Lerija Dejlija (Stiler) zatičemo kao uspešnog biznismena, koji svoje ’izume’ prodaje na TV šopu, ali uprkos popularnosti i novcu, pati za neobičnom družinom iz muzeja. Kada konačno ode da ih poseti, saznaje da su pod naletom modernih 3D animacija, eksponati izmešteni u magacin velikog nacionalnog kulturnog-kompleksa Smitsonijan u Vašingtonu, pa se Leri istog časa upušta u akciju spasavanja svojih voštanih prijatelja od senke zaborava.

Već scena sa jednim od čuvara Simtsonijana (Džonah Hil iz „Kul momaka“ i „Zaglavilo se“) najavljuje da će fim biti smešniji od svog neuspelog prethodnika, mada se duhovitosti na kraju svode na ’slepstik’ šamaranje sa majmunima i beskrajno prepucavanje sa glavnim negativcem Ka-mon-ra-om. Odlični Henk Azaria, naime, tumači lik egipatskog faraona koji želi da se dokopa zlatne table za oživljavanje, kako bi pomoću nje zavladao svetom. U tu svrhu okuplja neke od najlošijih momaka, koje je ’majka nauke’ iznedrila, ali su Ivan Grozni, Napoleon i Al Kapone postavljeni sa toliko malo mašte da je njihov doprinos filmu apsolutno nikakav.

Ništa bolje ne prolazi ni Abraham Linkoln, koji se ističe jedino svojim gabaritom, dok su junaci iz prvog dela - Oven Vilson i Stiv Kugan kao minijaturni kauboj Džededaja, odnosno Oktavijan, i Robin Vilijams kao Tedi Ruzvelt, skrajnuti i služe više kao dekor i podsetnik da je u pitanju ista ’franšiza’.

Ovakva bezidejnost kod prikaza istorijskih ’faca’, koje u krajnjem ishodu nikako ne korespondiraju sa glavnim junakom i njegovim nedaćama, rezultat je odsustva truda i želje autora da pošalju bilo kakvu poruku, već samo da profitiraju na jeftinim štosovima upakovanim u celofan specijalnih efekata.

Izuzetak je beskrajno šarmantna Ejmi Adams kao Amelija Erhart, prva žena koja je preletela Atlantik, a u ovom slučaju Lerijeva partnerka u spasavanju sveta od ludog faraona.

U jednoj od retkih ekranizacija neustrašive avijatičarke, koja je uprkos svojim velikim poduhvatima, neopravdano zapostavljena u popularnoj kulturi, Ejmi u mnogim scenama, a pogotovo u onim kad mu se otvoreno nabacuje, uspeva da zaseni i samog Bena Stilera, koji ionako u „Noć u muzeju“ ne prikazuje ni polovinu svojih komičarskih mogućnosti.

Pa, ipak jedan lik je premalo da popravi utisak o lošem letnjem hitu, koji bi u najboljem slučaju mogao da ostvari prosečan finansijski rezultat, daleko ispod svog žanrovsko-tematskog potencijala i renomea ’ol-stars’ glumačke postavke.